У Београду је после дуге и тешке болести преминуо глумац и дугогодишњи члан ансамбла Драме Народног позоришта Тихомир Тика Арсић.
Рођен је 1957. године у Земуну, глуму је дипломирао на Факултету драмских уметноси у Београду, у класи професора Миленка Маричића.
Тихомир Арсић је скренуо је пажњу на себе 1981. године када је у Народном позоришту одиграо улогу Ромеа, у Шекспировој драми „Ромео и Јулија“, у режији Стеве Жигона.
Од 1984. године постао је стални члан глумачког ансамбла.
Увек је био веран свом позоришту, које је неизмерно волео и у коме је одиграо више значајних улога у класичним и савременим комадима.
Свакако најважнија позоришна улога, за коју је и сам говорио да му је најдража и најбоља коју је одиграо је Рогожин у „Идиоту“ Фјодора Михајловича Достојевског, у режији Стеве Жигона. За маестрално тумачење Рогожина, колекцији бројих признања које је добио током каријере, придружио је и две најзначајније награде које је освојио управо са том ролом – „Златног витеза“ у Москви и Награду „Раша Плаовић“ за најбоље глумачко остварење.
Kада је реч о Арсићевом ангажману у Народном позоришту, свакако се издваја и наступ у култној представи „Солунци говоре“, по тексту Антонија Ђурића и у режији Цисане Мурусидзе.
Арсића ће публика памтити и по монодрами „Тако је говорио Броз“, са којом је почетком деведесетих година прошлог века наступао широм некадашње Југославије одигравши је више од 300 пута.
Веома запажене улоге одиграо је и на филму и телевизији.
Дебитовао је у филму „Синови“ Славољуба Стефановића Равасија 1975. године, а затим су уследили упечатљиви наступи у „Дечку који обећава“, „Игманском маршу“, „Великом транспорту“, „Пејзажима у магли“, „Лагеру Ниш“, „Балкан експресу“, „Боју на Kосову“, „Условној слободи“... као и серијама „Не тако давно“, „Вук Kараџић“, „Трагом Kарађорђа“, „Шесто чуло“, „Убице мог оца“, „Kраљ Петар Први“.
Тихомир Арсић је за собом оставио ћерке Милицу, Ленку и Веру, сина Арсенија и унуку Ноу.
Комеморација Тихомиру Арсићу биће одржана када се за то стекну епидемиолошки услови.
МАРКЕТИНГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА
Објави коментар